Jedan od ključnih dokaza da je Zvezdan Slavnić, učesnik “Zadruge 6”, sa umišljajem i hladnokrvno 7. marta 1998. ubio Olivera Jovanovića bilo je veštačenje pištolja kojim je počinjen zločin.
Ovo proizilazi iz dokumenata do kojih je Republika ekskluzivno došla, a koji su doveli do presude kojom je Zvezdan 21. juna 1999. osuđen na jedinstvenu kaznu od devet i po godina zatvora. Zbog amnestije, odležao je osam.
U moru laži koje je izneo pred sudijama (pogledaj okvire), Zvezdan je tvrdio da je nesrećnog mladića ubio iz nehata, odnosno da je pištolj zbrojevka 6,35 milimetara slučajno opalio.
– Mogu da se zakunem da nisam hteo da ga ubijem. Znam da rukujem pištoljem i posle svega što se desilo razmišljao sam kako je pištolj mogao da opali bez moje želje. Verovatno je opalio zato što sam ga čvrsto držao u ruci i zamahnuo da bih njime udario Jovanovića. Od siline udarca sam povukao okidač i došlo je do onoga što nikako nisam hteo da uradim – branio se Slavnić. Međutim, sudski veštaci, inženjer Milan Kunjadić i prof. dr Miroljub Obradović, srušili su ovaj iskaz kao kulu od karata i trasirali put ka osuđujućoj presudi.
– Zvezdan je izrekao dve krupne laži, pokušavajući da dokaže da se radi o ubistvu iz nehata. Naime, dr Obradović je detaljno izneo rezultate obdukcije Oliverovog tela i u nalazu naveo da na telu pokojnika nisu nađene nikakve povrede ni na glavi ni na telu, a koje bi, u svakom slučaju, morale da budu vidljive ukoliko je okrivljeni govorio istinu, odnosno da ga je udario pištoljem ili rukom u kojoj je držao oružje – piše u dokumentima u kojima se citira nalaz.
Šta se sve dešavalo kobne noći
– Zvezdan sa svojom ekipom oko jedan po ponoći 7. marta 1998. dolazi u klub “Četiri sobe”
– smeštaju se u “crvenu sobu”, rezervisanu za goste iz sveta kriminala
– tu zatiču Uglješu Vlajkovića i Olivera Jovanovića u društvu dve devojke, koje se slobodnije ponašaju i međusobno ljube
– Slavnić im se nabacuje, šalje im piće, ali ga one ignorišu
– besan zbog odbijanja, okomio se na Vlajkovića
– kada su izašli ispred kluba, dvaput udara Vlajkovića, a potom Jovanoviću, koji apeluje da se situacija smiri, hladnokrvno ispaljuje hitac u potiljak
– opipava mu puls i beži, predaje se policiji kada je saznao da je Oliver preminuo posle 11 dana u komi
ORUŽJE OD POKOJNIKA
Čak i da je prva Slavnićeva tvrdnja tačna, drugi veštak je oborio i iskaz o slučajnom opaljenju, koje je potpuno nemoguće.
– Iz Kunjadićevog mišljenja se zaključuje da do opaljenja iz pištolja marke zbrojevka 6,35 može doći samo povlačenjem okidača budući da se radi o pištolju specifičnih osobina jer je za povlačenje okidača potrebna sila od oko 6,5 kilograma. Usled udaranja pištoljem u telo ne može doći do opaljenja, kao ni eventualnim kontaktom dela ruke u kojoj se drži pištolj, budući da okidač pištolja ima zaštitnik – zaključuje se u papirima koji rasvetljavaju ovaj slučaj.
Zanimljiva je i predistorija pištolja koji je presudio Oliveru Jovanoviću.
– Slavnić je priznao da je pištolj još 1994. dobio od čoveka po imenu Ivke, koji je u međuvremenu poginuo, pa nije mogao da mu ga vrati. Koliko je ta odbrana šuplja i nebulozna, govori i činjenica da za to oružje nije imao dozvolu i da je mogao da ga preda policiji ili, jednostavno, baci. Umesto toga, koristio ga je za vršenje krivičnih dela, a na kraju i za ubistvo nedužnog čoveka – otkrivaju dokumenti koje naš portal ekskluzivno objavljuje.
6 najvećih Slavnićevih laži
1. Izmislio da se Uglješa Vlajković držao jednom rukom unazad u visini pasa, kao da ima pištolj, i govorio mu: “Šta ti treba, šta hoćeš sad.” Istina je da ga je Zvezdan udario jednom, a kada se ovaj podigao, onda još jednom pištoljem po temenu, od čega se Uglješa onesvestio
2. Krivicu svaljivao na ubijenog, rekavši da je Oliver krenuo na njega nakon što je on udario njegovog druga Uglješu. U iskazu svedoka M. V., kao i veštaka, utvrđeno je da se žrtva nije pomerila s mesta, već da je samo zamolila da se situacija smiri: “Šta to radiš, nemoj da me ubiješ, molim te!”
3. Tvrdio da nije svesno pucao u Olivera i pravdao se da zna da rukuje pištoljem, ali da mu nije jasno kako je opalio, te smatra da je zato što ga je čvrsto držao u trenutku kad je udario žrtvu. Rekonstrukcija i veštaci su dokazali da je metak u potiljak ispalio svesno i hladnokrvno
4. Lagao da je želeo vlasniku da vrati pištolj, a onda priznao da ga je svakodnevno nosio tri godine
5. Tvrdio da se kaje zbog ubistva, tvrdeći da nije imao motiv pošto žrtvu nije poznavao, ali je svedok potvrdio da je namerno ubio
6. Lagao i da je naskočio i udario Olivera pištoljem u glavu, pa da je prilikom skoka opalio pištolj, a istina je da je samo uperio pištolj i pucao s razdaljine od pet do deset centimetara
Uzalud pokušavali da ga odbrane
Većinu iskaza svedoka koji su bili u društvu sa Zvezdanom sud nije prihvatio, pokazuju dokumenti. Naime, oni su utvrdili da su lagali kada su rekli da je Vlajković držao ruku iza leđa, simulirajući da ima pištolj, kao i da je Slavnić udario Olivera, zbog čega je pištolj, navodno, slučajno opalio.
Takođe, pun rupa je bio i iskaz Marjana Bucala, vlasnika kluba i Slavnićevog druga, koji je rekao da je pokušavao da razdvoji Slavnića i Vlajkovića. Na osnovu svedočenja M. V., kome je sud apsolutno poverovao, Zvezdan je dva puta brutalno udario Vlajkovića, koji i nije stigao da se brani, a između njih nije bilo nikoga.
Leave a Reply