U brdima iznad sela ล ipovo u Bosni i Hercegovini ลพivi Dragoje Droca. Ovaj ฤovjek koji ne zna ni koliko ima godina od poฤetka osamdesetih je u zatoฤeniลกtvu kod Ilije Grahovca – Zmaja od ล ipova. Kada se proฤula jeziva priฤu da uฤesnik โParovaโ u 21. stoljeฤu, kako ga naziva, roba, Kurir se uputio u njegovo selo i pronaลกli su Dragoja.
Put do njega nije bio nimalo lak. U ล ipovu Zmaja svi veliฤaju, a o Dragoju izbjegavaju da priฤaju. Samo kaลพu da je dobar ฤovjek. Jedini koji se, pored Ilije, viฤa s njim je ฤobanin Miroslav Ivetiฤ, koji je za to plaฤen. On nas je odveo u ลกumu, na planinu Sinjakovo, udaljenu deset kilometara od glavnog puta, gdje se nalazi kuฤica u kojoj stanuje Droca. Tamo su mu jedini prijatelji tri psa i krave.
Dok prilazimo kuฤici, ฤobanin nam priฤa da je Dragoju tu lijepo i da Zmaj brine o njemu. Kada smo stigli, Dragoju je dao stari hljeb, a nama rekao da ne smijemo previลกe da se zadrลพavamo. Iskoristili smo trenutak njegove nepaลพnje i uspjeli da porazgovaramo s Dragojem, kome se na licu vidio strah.
– Ja sam bez porodice, umrli su mi otac, majka, sestre i braฤa. Imam samo jednog ลพivog brata u Brฤkom, ali ne mogu da odem kod njega jer su mi dokumenta kod Ilije. Ne znam ni koliko godina imam, mislim da sam roฤen 1977. Zmaj me je maltretirao, sada je bolji prema meni. Tukao me je kad sam kriv, a ne znam zaลกto sam bio kriv. Smeta mu kako ฤuvam stoku, pa me onda istuฤe, ali sad je dosta bolji prema meni, ne tuฤe me toliko ฤesto – zapoฤinje potresnu ispovijest Dragoje i nastavlja:
Tekst se nastavlja ispod- Spavam ovdje na brdu, a Ilija se ponaลกa kao da sam mu rob, tako me i naziva. Ne znam zaลกto je takav prema meni kad sam dobar i sve sluลกam. Teลกko mi je ลกto moram ovako ovdje da ลพivim, ลกta ฤu kad nemam dokumenta, ne mogu da odem. Nisam toliko gladan, naฤem neku hranu ili mi neko donese – tuลพnim glasom priฤa Droca i otkriva ลกokantan podatak:
– Zmaj me je silovao na njegovom imanju. To je bilo davno. Kaลพe on meni: โHoฤeลก li biti dobar?โ, ja kaลพem da hoฤu jer ako ne budem dobar svaลกta moลพe se desi – poฤinje da se trese i zastaje. Poslije nekoliko sekundi nastavlja da priฤa.
– Ilija treba da ima dobro srce prema meni, ali nema! Kad se naljuti, moลพe da me istuฤe maljem, ลกtapom, motkom! Nekad me udari ลกakom u leฤa, nekad nogom u guzicu, ma s ฤim god i gdje god stigne. Hoฤu da me spasite odavde, ali ne znam kako ฤe stoka bez mene. Ja bih volio da me on sam pusti bez televizije i policije – molio nas je Droca za pomoฤ.
Tada nas je ฤobanin prekinuo i mi smo morali da se pozdravimo s napaฤenim Drocom.
Leave a Reply