Filip Zavadlav–Ne kajem se sretan sam sto sam uklonio te tri crkotine koje su me pretukle

SUDINIOCA-Da li se kajete za ono sto ste uradili ?
FILIP-Ne kajem se sretan sam sto sam uklonio te tri crkotine koje su prodavale drogu po mom splitu uradio ono sto je policija davno trebala uraditi,samo se kajem sto cu ostatak zivota provest zatvoren iza resetaka. Na kraj krajeva bio sam primoran jer su me proganjali i vise puta su me pokusali ubiti
SUDINICA-Nemam vise pitanja.
FILIP-Da ste radili posao kako treba oni bi sad bili u zatvoru a ne ja.
SUDINICA-Zavrsili smo za danas. Za svojih 25 godina nikad nisam počinio nijedno krivično djelo niti prekršaj, niti sam imao dodira s drogom. Radio sam kao pomorac na brodu. Istina je da je moj brat kupovao drogu od nekih lokalnih momaka — on nije imao da im plati pa je uzimao na dug. Navodno su oni taj dug potom prepisali na mene, kao da sam ja uzeo. Jednom sam otplatio njegov dug u iznosu od 1.000 eura i rekao mu da to više ne radi. Međutim, nakon nekog vremena oni su me opet zvali i prijetili da sam im dužan ponovo 1.500 eura. Ignorirao sam ih, ali su mi onda napravili sačekušu i pretukli me — bili su njih trojica. Poslije su mi nekoliko puta dolazili na adresu i prijetili porukama da će me ubiti; zbog stresa nisam mogao spavati. Na kraju su mi rekli da im dugujem 3.000 eura ili da će mi ubiti brata. Tad sam odlučio nabaviti oružje i da ih porokam— znao sam posljedice, ali nisam imao izlaza. Prijavljivao sam ih čak tri puta policiji, ali nisu reagovali.