Zmaj od sipova ponovo silovao kobilu.Oglasio se coban od zmaja te porucio.Ja mislim da je zmaj seksualni predator

U brdima iznad sela Šipovo u Bosni i Hercegovini živi Dragoje Droca. Ovaj čovjek koji ne zna ni koliko ima godina od početka osamdesetih je u zatočeništvu kod Ilije Grahovca – Zmaja od Šipova. Kada se pročula jeziva priču da učesnik „Parova“ u 21. stoljeću, kako ga naziva, roba, Kurir se uputio u njegovo selo i pronašli su Dragoja.

Put do njega nije bio nimalo lak. U Šipovu Zmaja svi veličaju, a o Dragoju izbjegavaju da pričaju. Samo kažu da je dobar čovjek. Jedini koji se, pored Ilije, viđa s njim je čobanin Miroslav Ivetić, koji je za to plaćen. On nas je odveo u šumu, na planinu Sinjakovo, udaljenu deset kilometara od glavnog puta, gdje se nalazi kućica u kojoj stanuje Droca. Tamo su mu jedini prijatelji tri psa i krave.

Dok prilazimo kućici, čobanin nam priča da je Dragoju tu lijepo i da Zmaj brine o njemu. Kada smo stigli, Dragoju je dao stari hljeb, a nama rekao da ne smijemo previše da se zadržavamo. Iskoristili smo trenutak njegove nepažnje i uspjeli da porazgovaramo s Dragojem, kome se na licu vidio strah.

– Ja sam bez porodice, umrli su mi otac, majka, sestre i braća. Imam samo jednog živog brata u Brčkom, ali ne mogu da odem kod njega jer su mi dokumenta kod Ilije. Ne znam ni koliko godina imam, mislim da sam rođen 1977. Zmaj me je maltretirao, sada je bolji prema meni. Tukao me je kad sam kriv, a ne znam zašto sam bio kriv. Smeta mu kako čuvam stoku, pa me onda istuče, ali sad je dosta bolji prema meni, ne tuče me toliko često – započinje potresnu ispovijest Dragoje i nastavlja:

Tekst se nastavlja ispod- Spavam ovdje na brdu, a Ilija se ponaša kao da sam mu rob, tako me i naziva. Ne znam zašto je takav prema meni kad sam dobar i sve slušam. Teško mi je što moram ovako ovdje da živim, šta ću kad nemam dokumenta, ne mogu da odem. Nisam toliko gladan, nađem neku hranu ili mi neko donese – tužnim glasom priča Droca i otkriva šokantan podatak:

– Zmaj me je silovao na njegovom imanju. To je bilo davno. Kaže on meni: „Hoćeš li biti dobar?“, ja kažem da hoću jer ako ne budem dobar svašta može se desi – počinje da se trese i zastaje. Poslije nekoliko sekundi nastavlja da priča.

– Ilija treba da ima dobro srce prema meni, ali nema! Kad se naljuti, može da me istuče maljem, štapom, motkom! Nekad me udari šakom u leđa, nekad nogom u guzicu, ma s čim god i gdje god stigne. Hoću da me spasite odavde, ali ne znam kako će stoka bez mene. Ja bih volio da me on sam pusti bez televizije i policije – molio nas je Droca za pomoć.

Tada nas je čobanin prekinuo i mi smo morali da se pozdravimo s napaćenim Drocom.